Crkveno venčanje u Srbiji: Iskustva, Saveti i Nedoumice

Planiranje crkvenog venčanja trebalo bi da bude period pun radosti i duhovne pripreme. Međutim, za mnoge parove u Srbiji, ovaj put je ispunjen i brojnim nedoumicama, neočekivanim troškovima i ponekad neugodnim iskustvima sa crkvenim vlastima. Kroz priče i iskustva budućih i svežih mladenaca, otkriva se slojevita slika o tome kako se danas odvija proces crkvenog venčanja.

Početak priče: Zakazivanje i prvi razgovor

Prvi korak ka crkvenom venčanju je najčešće odlazak u parohijsku crkvu mladoženje. Ovde se već na samom startu mogu pojaviti prve prepreke. Mnogi sveštenici odmah saopštavaju fiksne takse za obred, koje se dramatično razlikuju od mesta do mesta. Dok neki parovi čuju cifre od 3.000 do 5.000 dinara, drugima se bez oklevanja navodi iznos od 10.000, 12.000 ili čak 15.000 dinara samo za osnovnu uslugu. Često se uz to traži i plaćanje unapred, uz pretnju otkazivanjem termina ukoliko se to ne učini. Ovakav pristup, koji liči na komercijalnu transakciju, ostavlja gorak ukus i dovodi u pitanje samu suštinu verskog čina.

Predbračni razgovor ili "ispit" je sledeća faza. Njegov tok varira od popa do popa. Neki sveštenici ga shvataju ozbiljno, držeći mladencima lepe besede o veri i braku, dok ga drugi obave za svega deset minuta, uzimajući samo osnovne podatke. Postoje čak i slučajevi gde se sveštenik tokom ovog razgovora interesuje za zanimanje mladenaca i njihovih roditelja, što kod parova izaziva nelagodu i pitanje da li se na osnovu toga određuje visina "donacije".

Troškovi: Šta sve ulazi u "paket"?

Ono što najviše izaziva buru među budućim mladencima je nedostatak jasnoće i jedinstvenosti u načinu naplaćivanja. Čini se da ne postoji univerzalni crkveni cenovnik, već da svaki sveštenik, pa i svaka crkva, ima svoja pravila. Pored osnovne "takse za venčanje", često se naplaćuje:

• Predbračni razgovor (iako zvanično ne bi trebalo).
• Zakup crkve ako se par venčava van svoje parohije (cene od 3.000 do 10.000 dinara).
• Hor (ako ga crkva ima, cena može biti i do 10.000 dinara).
• Prilog za sveštenika (često nezvanično, ali očekivano).
• Takse za kumove i stare svate (po 1.000 do 3.000 dinara po osobi).
• Otkup čaše (koji obično obavlja dever, a iznos varira).

Kada se sve saberu, ukupan iznos lako može preći 20.000 ili 30.000 dinara. Mnogi se pitaju kako je moguće da se za sat vremena obreda naplati tolika suma, posebno kada se uporedi sa, recimo, uslugom matičara koji dode u restoran.

Postoje, naravno, i pozitivna iskustva. Neki sveštenici jasno kažu: "Taksa je X dinara, a za mene date koliko možete i koliko smatrate prikladnim." Takav pristup, poštovanja mogućnosti mladenaca, daleko je prihvatljiviji i u duhu hrišćanske ljubavi.

Nedoumice oko ceremonije i običaja

Sam obred venčanja takođe može biti izvor stresa, naročito ako sveštenik nije prethodno detaljno objasnio tok ceremonije. Mlade su pominjale da ih je sveštenik "zbrzao" tokom važnih delova, kao što je davanje saglasnosti za brak, ili da uopšte nije postavio pitanje mladi, već samo mladoženji. Osećaj da je taj trenutak prošao prebrzo i bez duše je čest.

Pojavljuju se i pitanja oko burmi. U nekim krajevima sveštenik stavlja burme mladencima na levu ruku nakon veridbe, govoreći im da su time "crkveno vereni" i da ih nose do venčanja. Međutim, mnogi parovi prvi put čuju za ovaj običaj i ne znaju da li je ispravno skinuti burme pre venčanja kako bi nosili samo verenički prsten.

Još jedna praktična nedoumica tiče se sveća i platna. Da li moraju da se kupe u crkvenoj prodavnici po višoj ceni (često preko 4.000 dinara za komplet) ili ih mladenci mogu sami kupiti i ukrasiti? Da li su dozvoljene bele sveće (koje se povezuju sa katolicima) ili moraju biti žute (pravoslavne)? I šta se na kraju radi sa platnom - da li ga mladenci uzimaju kući za uspomenu ili ostaje u crkvi? Odgovori na ova pitanja, nažalost, nisu ujednačeni.

Kako se suprotstaviti bezobrazluku i preteranim cenama?

Kada se suoče sa preteranim zahtevima ili nepristojnim ponašanjem sveštenika, mnogi parovi osećaju bespomoćnost. Međutim, postoje načini da se ovo reši. Preporučuje se da se prvo obratite patrijaršiji ili nadležnoj eparhiji. Službeni stav Srpske pravoslavne crkve je da ne postoji fiksna tarifa i da se sveštenicima ne sme tražiti novac, već se oni "čašćuju" prema mogućnostima vernika. Informativna služba Patrijaršije je često od velike pomoći i može posredovati.

Jedna od efikasnijih strategija, kako su neki parovi otkrili, je da se venčanje plati u manastiru koji pripada istoj eparhiji. Tamo se obično plati znatno niža, zvanična taksa (npr. 750 ili 1.500 dinara), dobije priznanica, a ona se onda preda svešteniku koji je obavio venčanje. Na ovaj način se zaobiđe nepoštena naplata, iako treba biti spreman na eventualno nezadovoljstvo sveštenika.

Diplomatski pristup takođe može da pomogne. Ako vam sveštenik nameće previsoku cifru, možete reći da ste se konsultovali sa Patrijaršijom i da vam je rečeno da takse nisu fiksne. Često samo pominjanje viših crkvenih instanci može da dovede do popuštanja.

Mešoviti brakovi i pitanje kumova

Sve je češće da se u brak stupaju pripadnici različitih hrišćanskih veroispovesti - pravoslavci i katolici, ili čak pravoslavci i protestanti. Pravila se ovde razlikuju. Uglavnom, pravoslavna crkva dozvoljava venčanje sa krštenim katolikom, uz eventualno obavljanje tajne miropomazanja kod katolika (koji je već kršten) i pisanje molbe episkopu. Sa protestantima je situacija nešto složenija i zavisi od tumačenja konkretnog sveštenika.

Pitanje kumova je takođe važno. Zvanično, kumovi na pravoslavnom venčanju treba da budu pravoslavne veroispovesti i kršteni. U praksi, mnogi sveštenici dozvoljavaju da kuma ili kum budu katolici, pod uslovom da su kršteni. Međutim, retko ko će prihvatiti nekog ko nije hrišćanin. Opet, sve zavisi od popa.

Zaključak: Vera, tradicija i lični mir

Venčanje u crkvi je za mnoge prelepa i sveta tajna, čin koji daje duhovnu dimenziju braku. Nažalost, materijalna strana ovog čina često zasenjuje njegovu suštinu. Ključ za mirnije prolaženje kroz ovaj proces je dobra informisanost i komunikacija.

Pre svega, raspitajte se unapred. Proverite kakva su iskustva drugih parova sa tom crkvom i sveštenikom. Ne bojte se postaviti jasna pitanja o troškovima. Ako se suočite sa nepoštenošću, znajte da imate pravo da potražite pomoć viših crkvenih vlasti ili da potražite alternativno rešenje (venčanje u manastiru, drugoj crkvi).

Na kraju, važno je zapamtiti zašto se sve to i radi. Usred svih organizacionih briga i potencijalnih sukoba, pokušajte da zaštitite ono što je zaista bitno - vašu zajedničku ljubav i želju da započnete zajednički život pred Bogom, okruženi bliskim ljudima. Neka vaš dan bude pre svega praznik srca, bez obzira na sve izazove koji mogu da se pojave na putu do oltara.